петак, 29. април 2011.

СВЕТОЂУРЂЕВСКИ ДАНИ У СОМБОРУ



Кликни на слику да је увећаш...


Поводом 250 година од завршетка изградње цркве Св. великомученика Георгија у Сомбору, Српска православна црквена општина Сомбор организује вишедневну манифестацију „Светођурђевски дани“, од 2. до 6. маја ове године.


Манифестације ће имати следећи садржај:




Понедељак, 2. мај:
17:00: Свечано отварање „Светођурђевских дана“ откривањем спомен-плоча капетану Јовану Бранковићу, епископу Јовану Јовановићу и проти Димитрију Бокшану у порти цркве Св. великомученика Георгија у Сомбору
19:00 Изложба „250 година Светођурђевског храма“ у Свечаној сали Црквене општине

Уторак, 3. мај:
19:00 Вече духовне и традиционалне музике у Српској читаоници „Лаза Костић“

Среда, 4. мај:
10:00 Освећење реплике старог крста на Тргу Св. Ђорђа у Сомбору
19:00 Духовна трибина у Српској читаоници „Лаза Костић“ (беседи Епископ бачки Иринеј)

Четвртак, 5. мај:
19:00 Представљање историјске монографије „Светођурђевска црква у Сомбору“ Милана Степановића у Српској читаоници „Лаза Костић“ (о књизи, уз аутора, говоре проф. др Ђорђе С. Костић из Београда и јереј Саво Николић из Сомбора)

Петак, 6. мај
08:00 Празнично јутрење
09:00 Света архијерејска Литургија, Литија и освећење спомен-чесме, освештање славског колача и кољива
18:00 Празнично вечерње богослужење

СВЕТЛА НЕДЕЉА

Светла недеља, или Васкрсна, или Пасхална недеља сматра се као један дан Васкрса - цела седмица се третира као један непрекидни дан. Зато је сваког дана богослужење исто као и на Васкрс. Сваког дана на вечерњу због великог прокимена, врши се Мали вход. Петак ове седмице посвећен је Пресветој Богородици, тј. празнику Живопријемном источнику - Источни петак. Васкрс - хришћанска Пасха, највећи је хришћански празник, дан који Црква слави као коначну Христову победу над смрћу. Васкрсење Господа Исуса Христа је темељ Хришћанства: "А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, празна је и вера наша" (1. Кор 15,14), тј. сва вера и проповед Христових ученика, а касније и сваког Хришћанина, ниче из тог најважнијег Христовог дела. На истини да је Христос Васкрсао заснива се и нада Хришћана у сопствено васкрсење: "јер као што у Адаму сви умиру, тако ћe и у Христу сви оживети" (1. Кор 15,22).

Дакле, Васкрс је врхунац хришћанске Црквене године, празник над празницима, јер на тај велики дан испунило се очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Св. Јована Крститеља. Васкрс се зове и Пасха, по угледу на старозаветни празник који су Јевреји светковали у пролеће, у спомен чудесног ослобођења из египатског ропства. У том смислу, Васкрс је Хришћанска Пасха која означава прелазак са Христом из смрти у живот, са земље у вечни небески живот. Пошто је Христово васкрсење било у недељу, тога дана ћe се Хришћани сећати и славити своју победу над смрћу. Тога дана је новозаветни празник Васкрс, а на тај дан Црква пева: "Ово је дан који створи Господ, радујмо се и веселимо се у њему."

Васкрс је покретан празник, који се увек слави у недељу, и може пасти у размаку од 35 дана, од 4. априла до 8. маја. Цела недеља по Васкрсу назива се Светла недеља, а црквене песме које се тада певају, пуне су радости и весеља.

Светла недеља се завршава недељом Антипасхе (Мали Васкрс). Током ове седмице, Царске двери се све време у држе отворене, све до Светле суботе. Правило Шестог васељенског сабора (66. правило) каже да од Васкрса па до Томине недеље, траје весеље у част Васкрсења Христовог. Ова седмица је увек трапава, тј. не пости се средом и петком. Светле седмице почиње литургијски период који траје педесет дана - од Васкрса до Духова.

уторак, 26. април 2011.

ПРАЗНИК ВАСКРСЕЊА ХРИСТОВОГ У СОМБОРУ

У Сомбору је са нарочитом радошћу дочекан и прослављен свеспасоносни Празник Васкрсења Христовог. Велики број верника учествовао је у литургијским сабрањима у сомборским храмовима и причестио се Светим Тајнама Христовим.



У поноћ у Манастиру Светог Архиђакона Стефана служено је васкршње јутрење и у наставку Литургија којом је началствовао јереј Брана Влајковић, док је у Саборном храму васкршње јутрење служено у поноћ а Васкршња Литургија почела је у 9 часова. На Васкршњој Литругији началствовао је архијерејски намесник презвитер Саво Николић уз саслужење сомборског свештенства и уз појање Дечије црквене појачке групе.

После Свете Литургије у сарадњи Завичајног удружења Срба "Коријени" и Српске православне црквене општине сомборске, одржан је други по реду "ВАСКРШЊИ САБОР" у Сомбору. Изложба шарених јаја и Туцијада одржане су испред Саборног храма на Тргу Светога Георгија, уз присуство мноштва народа.

Колаж фотографија са свих васкршњих празника можете прегледати на овом линку... ПРЕГЛЕДАЈ
Преузимање појединачних фотографија...

Прегледајте нашу галерију:

ВАСКРШЊЕ ЈУТРЕЊЕ У СОМБОРУ










У сомборским храмовима, изношењем светлости из олтара и васкршњом литијом око цркве, почело је васкршње Јутрење, које су служили презвитер Брана Влајковић у Манастиру Светог Архиђакона Стефана, и презвитер Саво Николић у Саборном Храму Светог великомученика Георгија уз саслужење сомборског свештенства. За манастирском певницом појао је црквени Хор Светог Цара Константина и царице Јелене, а богослужeњу је присуствовао велики број верног народа, који се окупио да заједно са свештенством прослави најрадоснији хришћански празник.

Дођите, светлост примите од незалазне Светлости и прославите Христа Који устаде из мртвих.
Васкршња ноћ је сведочанство о томе да је Христос жив и да је са нама, да смо и ми живи са Њим Живим. Сва васкршња ноћ јесте позив човеку да у овом свету и животу угледа и препозна зору тајанственога дана Царства Божијег. „Данас пролеће миомирише – и нова твар ликује…“, пева Црква на Васкрс. Нова твар ликује у вери, у љубави и у нади. „Данас је дан Васкрсења и просветлимо се слављем, и један другог загрлимо, и рецимо: Браћо! И онима који нас мрзе опростимо све Васкрсењем и запевајмо – Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништивши, и онима који су у гробовима живот дарова“.

Протојереј Александар Шмеман



ЊУТН О ОПШТЕМ ВАСКРСЕЊУ

Једном су запитали Њутна: “Како је могуће да тела мртвих, одавно распаднута, поново постану тела својих душа?”

На то је научник помешао гвоздене опиљке са земљом и упитао своје саговорнике: “Ко може да издвоји из прашине и састави ове гвоздене опиљке?”

Одговор није добио.


Онда је Њутн узео магнет и принео га мешавини. Настало је комешање честица. Опиљци гвожђа почели су се хватати за магнет и једни за друге.

У прашини није остало ни молекула гвожђа.

Тада Њутн рече присутнима: “Онај, који је оволику силу дао мртвом камену, зар Он не може дати такву моћ нашим душама када буде требало да се обуку у своја прослављена тела?

Сер Исак Њутн (1642 – 1727) је енглески физичар, математичар и астроном, један од највећих научника човечанства.

КО ЋЕ НАМ ОДВАЛИТИ КАМЕН ОД ВРАТА ГРОБА?

У рано васкршње јутро, три пута обилазимо око цркве и заустављамо се пред њеним затвореним вратима: то су последњи тренуци ћутања пре блеска васкршње радости, и у тим тренуцима се у нашим срцима, свесно или несвесно, јавља питање које се – како каже Јеванђеље – јавило и у срцима жена мироносица које су у рано јутро трећега дана по распећу, „док још беше мрак“, дошле на Христов гроб.

То питање гласи: „Ко ће нам одвалити камен од врата гроба?“.

Хоће ли се још једном догодити то чудо? Хоће ли још једном ноћ постати светлија од свакога дана? Хоће ли се још једном преиспунити срца наша том необјашњивом радошћу која није од овога света, радошћу која ће сву ову ноћ и још толико идућих дана одјекивати у том сверадосном васкршњем поздраву: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

Протојереј Александар Шмеман

Данас благодат Божја делује у нама без труда с наше стране, без подвига. Она испуњава наша срца некако сама од себе. „Ви који сте постили и ви који нисте постили, празнујте једни с другима! Ревнитељи и лењивци величајте овај дан!“ – вели свети Јован Златоуст у својој чувеној васкршњој беседи. И заиста, како ћеш, ако не благодаћу Божјом, објаснити радост која у освит овог светог Дана неочекивано испуњава твоје срце и ослобађа те од мржње, гњева и роптања на Бога? Како би друкчије могао објаснити те сузе умиљења, које ти навиру на очи док слушаш васкрсне црквене песме? Како тумачити ту своју неодољиву жељу да помогнеш сироте? Постао си данас хришћанин не својим трудом, но благодаћу коју данас Васкрсли дарује свима. „Наслађујте се сви гозбом вере, уживајте сви у богатству доброте!“, кличе свети Златоуст.

Митрополит Антоније (Блум)

OДРЖАН ДРУГИ ВАСКРШЊИ САБОР У СОМБОРУ

У недељу 24. априла после Васкршње Литургије, у сарадњи Завичајног удружења Срба "Коријени" и Српске православне црквене општине сомборске, одржан је други по реду црквено-народни „ВАСКРШЊИ САБОР“ у Сомбору. И ове године је уочи Васкрса, на црквени празник Цвети, одржана „Цветна радионица“, на којој је учествовало око стотину деце, младих и одраслих шарајући јаја традиционалним и креативним техникама.

Сабор је свечано отворио архијерејски намесник сомборски презвитер Саво Николић уз поздравни говор и радосну песму Црквене дечије певничке групе. На Васкршњем сабору одржане су изложбе шарених васкршњих јаја и дечијих ликовних радова. Паралелно са изложбом одржана је и друга по реду „Сомборска васкршња Туцијада“.

У хуманитарној акцији „Христос васкрсе, роде!“, Завичајно удружење Срба "Коријени" обрадовало је младе маме које су се на Васкрсни Понедељак затекле у породилишту, поклонивши им цвеће и честитке, а њихове бебе даривали су беби–пакетима.

Жири на челу са сликаром Милошем Пејовићем, Миланом Степановићем и Душаном Секулићем, имао је тежак задатак да изабере најлепше од пар стотина изложених јаја. Аутори најуспелије украшених јаја, у свакој категорији, лепо су награђени, а додељено је и шеснаест похвала.

Сабор је званично завршен проглашењем победника са најтврђим јајетом на другој Сомборској васкршњој Туцијади, а занимљивост овогодишњег сабора је што смо и у категорији деце и у категорији одраслих добили победнике од стране лепшег и нежнијег пола.

Сабор је организовало педесетак чланова и пријатеља ЗУС „Коријени“, којима се овом приликом од срца захваљујемо, а посетило га је више од пет стотина породичних људи и деце. Васкршњи Сабор ће традиционално сабирати људе у славу Божију, богатиће се ако Бог да новим садржајима и на тај начин употпуниће и туристичку понуду града Сомбора.

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! – ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!
www.zuss-korijeni.org
Преузмите поједине фотографије...

У наставку достављамо резултате и списак победника овогодишњег Васкршњег сабора у Сомбору.

РЕЗУЛТАТИ ЖИРИРАЊА НА ДРУГОМ ВАСКРШЊЕМ САБОРУ

ВЕЛИКА ВАСКРШЊА ЛИКОВНА ИЗЛОЖБА

Жири у саставу:
сликар Милош Пејовић, председник Жирија
Милан Степановић
Душан Секулић

УЗРАСТ: ДЕЦА И ОМЛАДИНА

ТРАДИЦИОНАЛНА ТЕХНИКА
1. Стојана Клепић
2. Валентина Драгаш
3. Анастасија-Тања Недељков
Похвале:
Снежана Влатковић

КРЕАТИВНА ТЕХНИКА
1. Слађана Влатковић
2. Невена Муњас
3. Татјана Стричевић
Похвале:
Сара Крстић
Тамара Дудуковић
Анастасија Недељков
Похвала најмлађим учесницима:
Дуња Шумоња
Аља Пејовић
Марија Шијачић

ДЕКОРАЦИЈЕ И АРАНЖМАНИ
1. Зоран Трбојевић
2. Ликовна секција ОШ „Никола Вукићевић“, Сомбор – наставница Рената Цветков
3. Деца са веронауке ОШ „Моше Пијаде“, Бачки Брег – вероучитељица Зорица Панић

ЛИКОВНИ РАДОВИ
1. Стојана Клепић за ликовни рад „Васкрс у манастиру“
Похвала:
Милош Михајловић

УЗРАСТ: ОДРАСЛИ

КРЕАТИВНА ТЕХНИКА
1. Рената Цветков
2. Мирјана Глушац
3. Тереза Суботин
Похвале:
Олга Радојичић
Јефимија Бранковић
Нина Поповић

ТРАДИЦИОНАЛНА ТЕХНИКА
1. Живодарка Крстић
2. Мирјана Влајковић
3. Благоје Цар
Похвале:
Јована Милић
Весна Цар
Бојана Пјевач

ДЕКОРАЦИЈЕ И АРАНЖМАНИ
1. Зорица Панић
2. Мирјана Влајковић
3. Катарина Цар
Похвале:
Живодарка Крстић
Тереза Суботин

СПЕЦИЈАЛНА НАГРАДА ЗА ДЕКОРИСАЊЕ ВАСКРШЊЕ ТРПЕЗЕ
Игор Патарчић
Похвала за васкршњи колач:
Валентина Клепић

Жири „Туцијаде“ у саставу:
Лука Милановић
Љуба Јеротић
Душан Пуповац
Немања Томић

ДРУГА ВАСКРШЊА ТУЦИЈАДА
Одрасли:
1. Душанка Трбојевић
Деца и млади:
1. Ана Марија Радојчић

недеља, 24. април 2011.

АВА ЈУСТИН - ВАСКРС 1966. ГОДИНЕ

Свети Ава Јустин Ћелијски
Беседа на Васкрс – други дан -
1966. год.


Христос Воскресе!
Ваистину воскресе!

Ето, у четири речи сва судбина свих људи свих времена. У четири речи сва историја рода људског. У четири речи твоја историја, и моја. У четири речи највећа револуција у свима човечанским световима, највећа прекретница, највећа скретница, када је воз људског живота, који је јурио шинама смрти, скренуо одједанпут ка бесмртности. Све се изменило. Преврат невиђен! Шта се десило то са родом људским?

Васкрсењем својим Господ је из пакла извео род људски и узнео га у Рај. Господ је из смрти ишчупао род људски и узнео га у бесмртност. Господ је из ништавила, из невиђа васкрсао људско биће у Живот Вечни. Господ је отео човека од ђавола и дао га у загрљај Богу. То је Ускрс. То је Васкрс. Највећа, заиста, револуција у свима световима. Једина савршена и довршена револуција. Савршена и довршена, јер, њоме, шта се даје човеку? Живот Вечни! Живот Вечни у који се улази кроз Истину Вечну, кроз Правду Вечну, кроз Љубав Вечну, кроз Радост Вечну.

Ево дана који створи Господ! Тако се пева данас у једној дивној црквеној песми. А ко је до данас стварао дане људске? Ко је то стварао дане живота твог и мог, свакога човека, ко? Смрт! Смрт је створила твоје дане и моје дане и кроз грех, баца нас у загрљај ђаволу! А ђаво нас баца у пакао. Ето ко је стварао дане рода људског и дане живота људског. Грех! Смрт! Ђаво! Ето твораца наших дана! Ето црних сунаца у страшној ноћи греха и смрти у којој је живео род људски до Господа Христа. Шта су људи радили до Господа Христа? Дизали споменике! Коме? Смрти и ђаволу! Јер сваки грех, то је споменик који човек диже ђаволу. И овај свет до доласка Господа Христа претворио се у једно бескрајно игралиште, игралиште препуно лажних богова, препуно споменика греха и смрти, препуно споменика ђаволу! А те споменике дизали људи, људи, гресима својим. Пун свет идола! Пун свет лажних богова! Све њих стварао је човек лажући себе грехом, сластима греховним. А уствари то човек и данас ради после Васкрсења Господа Христа, када неће за Њим. Он и данас грехом својим диже споменике ђаволу, ствара разне идоле, лажне богове, и клања им се! Колико се данас људи клања лажним боговима? Колико је данас људи неосетљивих на Васкрслог Господа? А људи, људи у лажима културе. Култура европска, идолиште! Страшно идолиште! Пуно лажних богова! Пуно лажних философа! Лажних мудраца! Лажних научника, лажних законика! Лажних царева и краљева! Лажних диктатора! Лажних мучитеља, тирана. Све то без Христа и против Христа и друкчије не може бити. Друкчије не може бити! Људи дижу споменике ђаволу. Људи живе стално међу лажним боговима, када не верују у Васкрслог Господа Исуса.

Овај свет без Господа Христа, шта је? Смртиште! Мртвачница! Огромна гробница и у њој ставили човека, леш до леша, мртвац до мртваца, смрдљивац до смрдљивца. То је свет без Господа Христа! А са Њим, са Спаситељем, овај свет постаје васкрсилиште, постаје расадник бесмртности. Овај свет постаје миомирисно пролеће Вечности. То је учинило Васкрсење Господа Христа. И ми Хришћани, шта смо, ко смо ми? Ми смо мртваци који су изишли из гробова, васкрсли из гробова и живимо у овоме свету. Шта је то Господ учинио са нама Васкрсењем Својим? Шта је то Господ дао роду људскоме победивши нашег највећег непријатеља, смрт и ђавола и грех? Шта је дао Господ Христос? Дао нам је Живот, Бесмртни Живот, Вечни Живот, коме смрт не може да науди, коме ђаво не може да науди, коме никакав грех не може да науди. И Господ свако људско биће претворио у бесмртника. Ми Хришћани у овоме свету живимо као васкрсли мртваци. Шта је Свето Крштење којим ми поштујемо Христа? Свето Крштење није ништа друго него, како учи Свето Еванђеље, то је погребење са Господом Христом и васкрсење са Њим. И ми, кроз крштење погребавамо се у Господа Христа, како се вели у дивним песмама: „Јуче се с тобом сахраних, погребох, а данас васкрсавам с тобом“. Да, васкрсавам с Тобом, Господе! То је Хришћанин.

Хришћанин је човек који је саваскрсао са Господом Христом, и такав живи у овоме свету: као мртвац који је изашао из гроба, савладао све смрти, и хода кроз овај свет као бесмртник коме никаква смрт наудити не може. Не једна, него све смрти нека јуришају на Христовог човека. Не могу му ништа! Бесмртник, јачи од свих смрти, он се чуди на сваку смрт и сатире је силом Васкрслог Господа. „Ми“, вели Свети Апостол, „који у овоме свету живимо, Христос устаде, Христос васкрсе и ми у новом животу ходимо“. То је наш подвиг, хришћански подвиг у новоме животу. Каквом? Бесмртном животу.

Ти си Хришћанин. Долази жалост кроз овај свет, али знај, све је бесмртно што чиниш, све иде у Вечни Живот с тобом. „ Ко је у Христу нова је твар“, вели Свети Апостол Павле, нова је твар. Бити у Христу, вером си у Христу. Гле, ти си нови човек, човек од крштења, човек од бесмртности. Гле, ти нови човек, ти васкрсли мртвац, ти имаш ново срце, нову душу, бесмртно срце, бесмртну душу и бесмртну радост у Васкрсломе Господу. Гле, „све старо прође и ново настаде“. Старо прође, прође стари смртни човек и настаде нови, бесмртни човек у Христу. Прође смрад људског живота и настаде пролеће људског живота, вечно пролеће. Прођоше старе мисли, стара осећања, смрт смрдљива, и појавише се од Христа у човеку нова осећања, бесмртна и вечна, која миришу на Небо.

Ништа ново под сунцем осим једнога, осим Господа Христа! То је Једино Ново. И људи који хоће да имају у себи то Ново, то Вечно Ново, ту Новину која никад не стари, ето, имају у Господу Христу. Њу стичу само вером у Њега, вером у Васкрслог Господа Исуса. Јер у овоме свету, браћо, ништа није вечно осим онога што не умире, осим онога што је јаче од смрти, а то је Господ Христос и све што је од Њега и у Њему. То никада не умире и то је Вечно Ново. Вечно Ново и за тебе и за мене и за сваког човека јер та васкрсла Божанска сила коју Господ даје човеку, тај Вечни Живот, Вечна Правда, ето вечних сила које никаква смрт сатрти не може, нити истерати из тебе, Христовог човека.

Да, у овоме свету само су Хришћани вечито нови, вечно млади, јер нема смрти у њиховој души. Њих не може ништа да застари. У овом свету човек застари од греха, застари од смрти, док не умре сав се распадне у каљузи својој. А Христов човек је вечно млад. Што дуже живи, све је млађи, јер таква је вечност коју Господ даје, таква је Вечна Сила, Вечна Правда, Вечни Живот који Господ даје Својим следбеницима.
Ми данашњи људи живимо у свету такозваних револуција. Ми живимо у свету преврата. Живимо у свету, како веле, највећих прекретница. Куда, куда прекретнице данашње воде? У злочине, у убиства! Све су то лажне револуције! Све су то лажни преврати, који не воде човека бесмртном животу и Вечном Животу, који не воде човека правој истинској срећи! Све је то лаж! То је револуција палога у рају који је човека навео на грех, ђавола! Револуције ђавола, то су револуције садашње. Шта ја говорим? Истину, сву истину историје људске. Јер шта је урадио ђаво са Адамом и Евом? Он је навео њих на своју ђавољу револуцију. У чему је та револуција? У чему је тај преврат који је ђаво извршио у нашем људском животу? У чему је та страшна прекретница и та страшна скретница, која је воз људског живота скренула са шина бесмртности у смрт, у амбис смрти? Шта је ђаво урадио са људима? Он је људе преварио, он је људе одвратио од Бога. То је та револуција ђавоља. Грех је убацио у њихову душу. А грех, шта је урадио са њима? Он им је обећао: „Ако једете од овога рода забрањенога ви ћете постати бесмртни, бићете као богови“. Појели наши прародитељи, и гле, сурвали се у амбис смрти. Слагао их ђаво. Извршила се највећа револуција. Јадни наши прародитељи Адам и Ева, мислили су да ће помоћу зла доћи до добра, да ће помоћу ђавола постати богови. То је данашња револуција, да се хоће помоћу ђавола постати Бог! У томе је сав грех. У томе је сва лаж свих револуција мимо Христа, мимо Васкрсења Господа Христа. Људи хоће да постану богови помоћу ђавола! Каква лаж!

Али у тој лажи живи не само род људски до Христа, него и данас. Данас, данас то се исто чини, то се исто ради. Људи хоће помоћу зла, помоћу злочина да зацаре на земљи правду, (такозвану) велику правду за све људе. Погледајте, каква се правда зацарује по Азији, Африци, Европи, Аустралији и Америци! Правда злочина, правда покоља. Ђавоља сила! Ђаво опио умове људи, саблазнио их највећом саблазни и преварио највећом преваром: преваром да се може постати добар помоћу зла, да се може постати добар помоћу ђавола, да се може бити добар без Бога и против Бога.

А Господ дошао у овај свет да покаже и докаже, да само помоћу добрих средстава може се постати добар, да се само помоћу Божијом може постати бог по благодати, да само помоћу Бога човек може постати савршен у овоме свету, савршен у добру, савршен у правди, савршен у истини, савршен у љубави. Без тога свет се гуши у злочину и злочинима. Непрекидан злочин, то је историја рода људског. Непрекидан злочин, без Христа и против Христа. Један дивни Светитељ, Симеон Нови Богослов рекао је: „Добро које се не учини на добар начин, није добро“. То је Еванђелско учење, браћо. Добро се може постићи само добрим начинима. До доброг се може доћи само помоћу Бога, а не помоћу ђавола. Вечноме Животу, Вечној Истини, Вечној Правди може се стићи само помоћу Бога, Господа Христа, не помоћу лажи ђаволских, помоћу ђавола.

У чему је разлика између свих тих револуција и револуције Господа Христа? Васкрсење Његово! У чему? У томе што сва Европа учи, попут лажног папизма: „циљ оправдава средства“. А Еванђеље Христово учи: не, циљ не оправдава средства, већ добар циљ тражи увек само добра средства, и добар се циљ може остварити само увек помоћу добрих средстава. Ништа се добро у свету не може постићи помоћу лошег, већ само помоћу доброг. Господ је Христос дошао у овај свет да људе спасе од греха, да спасе грешнике од греха, а не да сатре и убије грешнике због греха.

А Европа, ево је, стално убија човека због греха. Европске теорије, луде и глупе, ево врше покољ по Азији, по Африци, по целоме свету врше покоље, и хоће те лажне луде теорије европске да помоћу зла остваре добро у овоме свету, да помоћу злочина остваре срећу рода људског. А гле, све лаж до лажи, смрт до смрти! А пуно разних опијума: култура, цивилизација, биоскопи, позоришта, кафане, барови, безочна уживања, сладострасни призори, све изложба до изложбе ђавољих саблазни. И све оне врше страшан покољ људских душа. Покољ људских душа почиње од Европе, највише од Европе, и онда надаље шири се кроз све демонске светове.

А ми Хришћани, ми Хришћани од Крштења почињемо. То је једина сила, то је једино ново, ту силу даје Господ Христос свакоме од нас. И ми, ми се одликујемо од свих других људи тиме што верујемо у Васкрсење Господа Христа и у своје лично васкрсење. И ми, ми данашњи Хришћани, у двадесетоме веку хришћани, иако кљакави и богаљи, ми сведочимо једну истину са Светим Апостолима. Сведочанство, какво? Сведочимо Васкрслог Господа! Васкрсао Господ, васкрсао је човек! То је наше сцедочанство. Ми стално у овоме свету, сваки од нас као Хришћанин проповеда једно, сведочи једно: Васкрслог Господа и васкрслог себе. И живи у овоме свету као васкрсли мртвац који је победио смрт, победио је све смрти и данас и сутра и вавек. Киме? Васкрслим Господом Исусом Христом.

Христос воскресе! Ваистину воскресе!

субота, 23. април 2011.

ВЕЛИКА СУБОТА

Синаксар
У Велику суботу совршавамо Погребење Божанског тела и силазак у ад Господа и Спаса нашега Исуса Христа, којим је обновио људски род од трулежи и превео га у живот вечни. Стога, Својом неизрецивом снисходљивошћу, Христе Боже наш, смилуј се на нас. Амин.

Јутрење - Велика субота
Онај који сједињује све беше подигнут на Крст, и цела творевина ридаше видевши Га обнаженог на Дрвету. Сунце сакри зраке, звезде одбацише свој сјај, земља се страшно потресе, море се повуче а камење распаде. Многи гробови се отворише и устадоше многа тела светих. Пакао је јечао а Јевреји се стараше како да прошире лажне вести против Христовог васкресња. А жене ускликнуше: „Ово је преблажена субота у коју Христос спава, али ће устати у трећи дан!”

Јутрење - Велика субота
Данас је у гробу Онај Који држи творевину на Своме длану. Камен покрива Онога Који је прекрио небеса славом. Живот спава, пакао дрхти а Адам је ослобођен од окова. Слава Твоме благоустројењу, Којим си све испунио, дарујући нам вечну суботу, Твоје пресвето Васкрсење из мртвих.

Читање из Светог Писма:
Посланица: Рим. 6:3-11
Јеванђеље: Мат. 28:1-20

петак, 22. април 2011.

ИЗНОШЕЊЕ ПЛАШТАНИЦЕ И СТАТИЈЕ...

Погледајте галерију светлописа направљених на Велики Петак током чинова Изношења плаштанице и са Статија.
ВЕЛИКИ ПЕТАК

СТРАШНИ СУД НАД БОГОМ

Никада није било мање Бога у човеку, драга браћо, него данас; Никада мање Бога на земљи него данас. Данас се ђаво оваплотио у човека, да би разоваплотио Богочовека. Данас се све зло уселило у тело човека, да би Бога истерало из тела. Данас се сав пакао преселио на земљу. Да ли се ико сећа да је земља икада била рај? Данашњи пад човеков је неизмерно већи од првог пада; онда је човек отпао од Бога, а данас је распео Бога, убио Бога. Човече, како ти је име ако не ђаво? Но, шта ја говорим? То је увреда за ђавола. Ђаво никада није био тако зао, тако уметнички зао као човек. Господ Христос је и у пакао сишао, али Га тамо распели нису. А ми смо Га распели. Зар људи нису гори од ђавола; зар земља није пакленија од пакла? Из пакла нису протерали Христа; а људи су Га данас протерали са земље, протерали из тела свог, из душе, из града свог.

У зеницу душе моје, браћо упило се као змија злобно питање, и злурадо ме пита: Зар је човек икада био добар кад је могао Христа распети? Ти верујеш у човека; хвалиш се њиме; оптимист си? Ох, погледај човека, погледај човечанство са зенита Великог петка, погледај човека како убија Богочовека и реци: Јеси ли сада оптимист? Не стидиш ли се што си човек? Не видиш ли да је човек гори од ђавола?

Заборавите све дане пре и све дане после Великог петка; сведите човека у границе Великог петка – није ли он зеница свију зала, тркалиште свију искушења, стециште свих гадости? Није ли данас земља полудела у човеку? Није ли данас човек, убијајући Богочовека, доказао да је он заиста – лудило земље?

Ни Страшни суд, браћо, неће бити страшнији од Великог петка. Не, он ће бити несумњиво мање страшан, јер ће онда Бог судити човека, а данас човек суди Бога. Данас је Страшни суд за Бога; суди му човечанство. Данас човек оцењује Бога; оцењује га са 30 сребрника! Зар је то последња цена? Зар је Јуда наша последња реч о Христу?

Данас је човечанство осудило Бога на смрт. То је највећи бунт у историји неба и земље. То је највећи грех у историји неба и земље. Ни пали анђели то учинили нису. Данас је извршен Страшни суд над Богом. Никада невинијег осуђеника, никада безумнијег судију свет видео није. Исмејан је Бог страшније него икад, „Јад всесмехливиј“ уселио се данас у човека, и исмејао Бога и све што је Божје. Исмејан је данас Онај Који се никада смејао није. Веле да се Господ Исус никада смејао није, а често су Га виђали где плаче. Посрамљен је данас Онај Који је дошао да нас прослави; мучен је данас Онај Који је дошао да нас избави од муке; предаје се данас на смрт Онај Који нам је донео живот вечни.

Човече, има ли краја твоме безумљу? Има ли дна твоме паду?

Крст – најсрамнији дар, даровали смо Ономе Који нам је даровао вечну славу. Губавче, Он те очистио од губе, зар му зато крст дарујеш? Слепче, Он ти је очи отворио, зар зато да би видео начинити крст и распети га на њему? Мртваче, Он те је васкрсао из гроба, зар зато да Њега сатераш у свој гроб? Благим вестима засладио је Сладчајши Исус горку тајну живота нашег, браћо за коју Га од њих дарујемо таквом горчином?

Људие мои, что сотворих вам? Не испуних ли Јудеју чудесима? Не васкрснух ли мртваце једном речју? Не исцелих ли сваку болест и недуг?… Шта ми ви дајете? За исцељења ране ми дадосте; за живот убијате ме и распињете на дрвету.

Велики петак је стид наш, браћо, и срам, и пораз. У Јуди Искариотском било је помало од свачије душе. Да није тако, били бисмо безгрешни. Кроз Јуду сви смо пали; сви смо Христа продали; сви смо Христа издали, и ђавола примили, сатану примили. Јер је у Светом Јеванђељу речено: И по залогају уђе сатана у Јуду. По каквом залогају? По залогају који му Христос даде; по причешћу, по Христу. Ах, има ли већег пада, већег ужаса? Среброљубље, ти си Господа Христа издало! Среброљубље, ти Га и данас издајеш! Јуду, који је био ученик Христов, који је три године био са Њим, који је присуствовао свима чудесима Христовим, који је именом Исусовим губаве чистио, болесне исцељивао, мртве васкрсавао, нечисте духове изгонио, тога Јуду среброљубље је учинило издајицом и Христоубицом; како онда мене и тебе да не учини издајицом и Христоубицом? Мене који нисам три године Бога у телу гледао, који нисам именом Исусовим ни губаве чистио, ни болесне исцељивао, ни мртве васкрсавао? Јуда је дуго био с Оним који није имао где главе склонити, с оним који је делима и речима учио да не треба носити ни сребра ни злата. А ја? А ти? Не умеш ли да се радујеш сиромаштву, брате, не умеш ли да си срећан сиромаштвом знај да си кандидат за Јуду. Не питај: Да нисам ја, Господе? јер ћеш несумњиво чути одговор: Да, Ти каза. Чезнеш ли за богатством, тиња ли у теби жудња за новцем, знај да се у теби зачиње Јуда. Брате и пријатељу, запамти на сав живот: среброљубље је распело Христа, убило Бога; среброљубље је од ученика Христовог створило непријатеља Христовог, убицу Христовог. Но не само то: оно је и Јуду убило. Среброљубље има то проклето својство да човека чини не само Христоубицом већ и самоубицом. Оно најпре убија Бога у души човековој; а убивши Бога у човеку, оно затим убија и човека.

Страшна је тајна смрти, браћо, но најстрашнија је кад људи предају Бога на смрт и желе да Га убију свега, да сав буде мртав, без остатка. Данас је дан када су људи страшни за Бога: јер муче Бога као што Га нико никада мучио није, јер пљују на Бога, као што Га нико никада пљувао није, јер бију Бога, као што Га нико никада био није. Нека умукне све што се човек зове. Да молчит всјакаја плот человеча. Нека се нико не хвали човеком, нека се нико не хвали човечанством, јер, гле, човечанство не трпи Бога у својој средини, убија Бога. Зар се таквим човечанством хвалити? Зар о величини таквог човечанства говорити? Нека се нико не хвали хуманизмом; ах, та то је све само – сатанизам, сатанизам и сатанизам.

Данас су не ђаволи, не зверови, не шакали, већ људи исплели венац од трња и на главу Христу метнули. Трновим венцем ките Онога Који је човека окитио бесмрћем. Трнови венац плетем за Христа и ја, и ти, пријатељу, ако сам среброљубац, ако сам блудник, ако сам хулник, ако сам оговарало, ако сам пијаница, ако сам немилостив, ако сам гневљив, ако сам недарежљив, ако грешне мисли имам, ако нечиста осећања имам, ако вере немам, ако љубави немам. Сваки грех мој, сваки грех твој, сваки грех наш, трн је који умећемо у проклети венац који избезумљено човечанство непрестано плете око главе Господа Исуса.

У мучењу Бога човек је немилосрднији и од ђавола. Ви не верујете? Чујте шта очевидац прича: тада му пљуваше у лице; ах, у Његово лице, у Његово чудесно и чаробно лице. Господе, зашто ми се уста не огубаше? Не зато ли да би нас трпљењу и кроткости научио? Пљуваше оно дивно, оно благо лице, које више вреди него сва сазвежђа, него сва блаженства. Шта кажем? Да него сва блаженства, јер је у том кротком лицу све блаженство, сва радост…. Пљуваху оно лице пред којим се море смиривало и умиљавало; оно лице које је бурне душе смиривало и покој свима давало. И ви се хвалите човеком! Ох, свијајте заставе мољци и ништавила! Нико, нико не треба да се стиди себе као човек, нико од ђавола, нико од зверова, нико од животиња. Људи пљују Бога – има ли што ужасније од тога? Људи бију Бога – има ли што сатанскије од тога? Браћо ако нема пакла, требало би га измислити, измислити само за људе.

Њега, Творца и Спаситеља, пљују и бију, а он кротко и ћутке подноси све. Имаш ли изговора ти који сваку увреду увредом враћаш? Који зло злом враћаш? Који кунеш када те куну? Који мрзиш када те мрзе? Враћајући зло злом, ти Господа Христа пљујеш; мрзећи оне који те мрзе, ти Христа бијеш и мучиш; враћајући увредом увреду, ти Господа Исуса исмеваш и срамотиш, јер Он то чинио није.

И Бога попљуваног, Бога исмејаног, Бога избијеног изводи Пилат пред богоборце и пита их: Какву кривицу налазите на овом Човеку? Одговорите ви слепи, који сте Христом прогледали; ви глуви који сте Христом прочули; ви хроми који сте Христом проходали; ви неми који сте Христом проговорили, ви мртви који сте Христом васкрсли! И одговорише безумни и повикаше помамни: распни Га, распни! злочинац је!

И кротког Господа Пилат предаје на распеће. А људи га воде од митарства до митарства, од муке до муке, од поруге до поруге. И поруганог Бога распињу. Прикивају за крст. Зар клинце забивате у руке Христове, у руке које су толике болеснике исцелиле? Толике губавце очистиле? Толике мртве васкрсле? Зар да умукну уста која су говорила као што човек никада говорио није? Јаире, где си? Лазаре, где си? Удовице наинска, где си да заштитиш Господа твог и мог? Зар распињете њега – утеху неутешних, наду безнадежних, око слепих, ухо глувих, васкрсење мртвих? Зар клинце забијате у те свете ноге, које су мир носиле, које су благовестиле, које су по мору као по суву ходиле, које су хитале ка свима болесницима? Ка Лазару мртвом? Ка гадаринском ђавоиманом?

Распет је Бог. Јесте ли задовољни богоборци; јесте ли срећни богоубице? Шта мислите о Христу на крсту? Варалица је; немоћан је; саблазан је; ако си Син Божји сиђи са крста! Аха, ти што храм за ти дана подижеш, помози сам себи, и сиђи са крста! Но шта мисли Господ са крста о људима под крстом? Оно што само Бог љубави, Бог кроткости мислити може: Оче опрости им, јер не знају шта раде! Ваистину не знају шта раде са Богом у телу. Зар је Господу било лакше у телу него на крсту? Теже, кажем вам, него када бих ја у свакој пори имао по ђавола. Јер је бескрајно већа разлика између Бога и човека, него ли између ђавола и човека. Спаситељ је осећао ту муку: Његова чиста, безгрешна природа је устала против смрти и Он на догледу смрти: Забрину се и поче тужити: жалосна је душа моја до смрти! Када и Бог тужи, када се и Бог жали на смрт, онда, реците, има ли за човека ишта страшније од смрти? ишта неприродније од смрти? ишта одвратније од смрти? Смрт је тешка за Бога, а камо ли за човека. Од свега, смрт је најтежа за човека, јер представља највећу удаљеност човека од Бога. Човек у Христу је то болно осетио и исповедио: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио? То вапије Јединородни Син Божији, који је јединосуштан са Оцем, једно са Оцем. Није ли то најбољи доказ да је смрт сила која одбија од Бога, удаљује од Бога, разједињује од Бога?

Распели смо Бога. Човече, шта хоћеш даље? Да није разбојника благоразумног – не би за те било оправдања. Да није њега – земља би остала заувек пакао. Када су се о Христа саблазнили сви ученици, разбојник га је исповедио као Господа и као Цара: Опомени ме се Господе када дођеш у царство Твоје! Разбојник је нада наша, јер је поверовао у Христа као Господа онда када је Исус био поруган, исмејан, измучен, када је био у најсрамнијем, у најпониженијем положају, када је као сваки човек страдао и мучио се ужасно.

Но док људи пљују Бога, док људи распињу Бога, дотле сва природа протествује против тога:

И би тама по свој земљи од шестога сата до деветога. И повикавши Исус иза гласа рече: Оче! у руке Твоје предајем дух свој. И ово рекавши – испусти душу. И помрча сунце, и завеса црквена раздрије се на пола. И земља се затресе, и камење се распаде, и гробови се отворише и усташе многа тела светих који су помрли.

Када су људи довршили своју комедију са Богом, када су умукли – васељена је проговорила, камење је проговорило: и показало се осетљивије од људи, осетљивије за бол Христов. И сунце ја проговорило: повукло је од стида светлост своју са грозне планете наше. Светлост се стидела онога чему су се људи радовали. Мртви су у гробовима чули вапај Христов, и узбудили се, и похитали из гробова, док су живи људи стајали под крстом и мртве душе у телу носили.

„Днес церковнаја завеса на обличение безаконих раздираетсја и солнце лучи своја скривает Владику зрја распинаема.“

„Всја сострадаху саздавшему всја“, да всја сем човека, всја сем људи. Сва твар је на крсту познала у Христу Бога, и исповедала Га као Бога. И са крста је Христос показао да је Бог. – Чиме? Чиме? – Одговором разбојнику. Чиме још? – Помрачењем сунца, земљотресом. Чиме још? – Молитвом својом: Оче, опрости им, јер не знају шта раде. – Ваистину људи не знају шта с Христом раде. Из злобног незнања распели су људи Христа; из незнања, распињу га и данас. Да су људи Господа славе познали, не би га распели (1. Кор.2,8). Кроз кроткост и смиреност Господ је ушао у свет. Зар није највећа кроткост и највећа смиреност да Бог постане човек, да обуче себе у трошно, у уско, у грешно тело људско? Кроз кроткост и смиреност изашао је Господ из света; изашао је кротко благосиљајући своје мучитеље. Људи не знају Христа, зато га гоне; не знају колика је то љубав, колика смиреност, колика кроткост када Бог допушта да Му људи суде, да Га људи пљују, да Га људи бију, и – убију.

Страшан је удес Христов и данас на земљи, браћо. Сваки мој грех је – Велики петак за њега. Четири моја греха, и већ сам распео Господа Исуса. Сваки твој грех, брате, већа је мука за Њега, него за тебе и мене. Чинећи грехе, ти Га распињеш. Свака нечиста мисао, свако похотљиво осећање риче и урла: Распни Га, Распни! Није ли сав живот наш на земљи – незалазни Велики петак за Господа Христа? Сваки грех мој клинац је који забијам у руке Господа кротког; свака страст моја – трн је; све страсти моје – трнов су венац који ја на Главу Христу мећем. – Наше ругање Христу страшније је од јеврејског. Јевреји су могли мање веровати у Христа, јер није био васкрсао. А ми – којима Христос већ двадесет векова силно сведочи да је васкрсао, ми – исмевамо Христа васкрслог, пљујемо Христа васкрслог, распињемо поново Христа, и то Христа васкрслог! – Зар не распиње васкрслог Господа Христа свештеник који животом својим одбија од Христа паству своју? Зар не мучи, зар не исмева васкрслог Христа професор, учитељ који учењем својим богоборачким изгони Бога из душе ученика својих? Зар не срамоти Христа, зар не пљује васкрслог Христа сваки хришћанин који је само по имену хришћанин? Зар овај град, овај самохвални Сион, чији је храм увек пуст, не исмева васкрслог Христа? Не распиње поново васкрслог Господа?

Авај, ми непрестано гонимо васкрслог Христа.

Како, како гонимо ми Христа – рећи ће неки, када Он није с нама у телу? Када не видимо тело његово? Ох, гонимо ми Христа, браћо, кад душу Његову гонимо, када учење Његово гонимо, када светитеље Његове гонимо, када Цркву Његову гонимо. Ми Христа гонимо – кад просјака гонимо: јер Он је тај који у просјаку проси; ми гонимо Христа – када голога не оденемо: јер у голоме Христос голује; ми гонимо Христа – када гладнога не нахранимо: јер у гладноме Христос гладује; ми гонимо Христа – када болеснога не походимо: јер у болесноме Христос болује. У сваком страдалнику Господ Христос страда: у сваком тужном Господ Христос тужи. Он се непрестано оваплоћава у тело свих гладних, болних, жедних, тужних, јадних, презрених, поруганих голих и прогањаних. Он непрестано узима на себе тело човечије, страда са њим, мучи се у њему, тугује у њему. Он непрестано идентификује Себе са њима:

Када једноме учинисте од ове моје најмање браће – мени учинисте (Мт. 25,40)
Када не учинисте једном од ове моје мале браће, ни мени не учинисте (Мт. 25,45).

Христос се оваплоћује у сваког Хришћанина. Чуј шта вели: Савле, Савле, зашто ме гониш? (Д.А. 8,11), јер гонећи оне који Мене верују – Мене гониш; пљујући оне који Мене верују – Мене пљујеш, мучећи оне који Мене верују – Мене мучиш. Знајте, учи апостол Павле, када се грешите о браћу и бијете њихову слабу савест – о Христа се грешите (1. Кор. 8,12).

Не само за Господа Христа, браћо, већ и за све Христоносце – живот на земљи је незалазан Велики петак. Што више Христа у себи имаш, све те више гоне. Јеси ли Христов, сматрај себе за сметлиште света, по коме сви газе, као што су по Христу газили. Кад те куну – благосиљај, Кад те бију – праштај; кад те мрзе – љуби. Трпљењем побеђуј мучитеље, као и Господ. Враћај зло – добрим; бори се као што се Господ Христос борио:

са гордошћу бори се – смиреношћу,
са грубошћу бори се – кроткошћу,
са мржњом бори се – љубављу,
са увредом бори се – праштањем,
са клеветом бори се – молитвом.

То је пут победе; пут који је једном за свагда пропутио Господ Исус; он кроз страдање води у васкрсење. Ми смо на том путу, на једином путу који завршава васкрсењем, ако благосиљамо оне који нас куну, ако добро чинимо онима који нас мрзе, ако љубимо непријатеље своје, ако се противимо злу добром, ако се не гневимо када нас вређају, ако молимо кад хуле на нас, ако с молитвом подносимо кад пљују на нас. Ми смо сигурно на путу који се завршава тријумфалном победом над смрћу, ако се и онда када нас распињу, Христовом молитвом молимо за мучитеље своје: „Оче, опрости им јер не знају шта раде.“

Амин.

Преподобни Јустин Ћелијски
Беседа на Велики петак, изговорена у карловачком патријаршијском храму 1924.г.

СТАТИЈЕ НА ВЕЛИКИ ПЕТАК

Из прве статије
Тебе, Живот, положише угроб, Христе, и ужаснуше се војске анђелске, славећи Твоје снисхођење.
О Животе, како умиреш, како и у гробу пребиваш, а рушиш царство смрти и подижеш мртве из ада!
Ти Који си поставио размере земље, пребиваш данас у малом гробу, Исусе Царе свих, и подижеш мртве из гробова.
Лепотом дивнији од свих људи мртав се чини ружан, Он Који је украсио природу сву.
О дивна чуда! О нових ствари! Онога Који ми даде дах, носе без даха! Рукама Га својим Јосиф сахрањује.
Као Светилник са светлошћу крије се сада Тело Божје под земљу као под грне, и растерује таму која је у аду.
О радости оне! О сладости многе! Којима се испуни ад, кад дубине мрачне обасја Он светлошћу.
О Божја Речи, о Радости моја! Како да издржим тродневно Ти погребење! Кида ми се срце материнско.
Ко ће ми дати воду и извор суза, вапијаше Богоневесна Девојка, да оплачем свога Исуса слаткога!
О горе и хумке, и људи безбројни, заплачите и све нека рида са мном, Матером Бога вашега.
Кад ћу Те угледати, Спасе, Светлост без времена, Радост и Сладост срца мојега! Дјева горко вапијаше.

Из друге статије
Достојно је величати Тебе Даваоца живота, Који простре руке на Крсту и разби моћ вражију.
Ходите, запојмо свештеним плачем Христу Који умре, као некад жене мироносице, да би смо с њима чули и (поздрав): ''Радуј се''!
Уплаши се Адам, кад ходаше Бог у Рају, али кад сиђе у ад, радује се онај који пре паде, а сад га Бог подиже.
Када Те, о Речи, Мати Твоја гледаше клинцима за Крст прикована, клинцима и стрелама горки јади пробадаху душу.
Усну Адам, али из ребра му смрт изиђе; и Ти сада усну, Речи Божја, али из ребара Својих точиш живот свету.
Ужасну се и помрачи светлост своју сунце, Светлости невидљива, кад виде, Христе мој, да гроб скрива Тебе без даха.

Из треће статије
Племена сва приносе песму погребењу Твоме, Христе мој!
О слађано Пролеће моје, слађано моје Чедо, куд оде Твоја лепота!
Превари се варалица (ђаво), преваренога (човека) избавља Премудрост Твоја, Боже мој.
Видело очију мојих, преслатко моје Чедо, како да Те гроб покрива сада!
Не ридај Мати, страдам зато да ослободим Адама и Еву.
Сине мој, славим Твоју неизмерну Љубав ради које тако страдам.

ВЕЛИКИ ПЕТАК

Синаксар
На Велики петак се слави свето спасоносно и страшно Страдање нашег Господа и Бога и Спаса Исуса Христа. Ради нас Он је добровољно претрпео пљување, шибање, ругање, пурпурну хаљину и трску, сунђер, оцат, клинце, копље, и изнад свега Крст и Смрт.

Такође се слави спасоносно исповедање на крсту покајаног разбојника, који беше распет са Њим.

Након што га је Јуда издао и што су га током ноћи ухватили, јеврејски првосвештеници и народне старешине предадоше Исуса Понтију Пилату, који опра руке и, док је светина викала: „Распни га, распни" (Јн. 19, 6), даде да га ишибају и разапну. Онда му обукоше пурпурни огртач, ставише на главу трнов венац и попљуваше. Изнео је свој крст на Голготу, где су га на њега разапели, заједно са два разбојника. „А стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина" (Јн. 19, 25), а од ученика само Јован Богослов. У 3 сата поподне Исус испусти дух свој, а Сунце се помрачи, земља се затресе и храмовна завеса исцепа. Тело му узе Јосиф из Ариматеје и положи у гроб.

На јутрење уочи Великог Петка
Данас виси на дрвету, Онај који је на води земљу утврдио.
Данас виси на дрвету, Онај који је на води земљу утврдио.
Данас виси на дрвету, Онај који је на води земљу утврдио.

Венцем од трња се крунише, Онај који је Цар Анђела.
Лажном порфиром огрће се, Онај који је огрнуо небо облацима.
Шамаре прима, Онај који је у Јордану ослободио Адама.
Клинцима би прикован, Женик Цркве.
Копљем би прободен Син Дјеве.

Поклањамо се страдањима твојим, Христе.
Поклањамо се страдањима твојим, Христе.
Поклањамо се страдањима твојим, Христе.

Покажи нам и славно твоје Васкрсење.

Јутрење - Велики петак
Господе, Боже мој, певаћу Ти погребну песму, песму на Твоме погребењу, јер си Ти Својим погребењем отворио за мене врата живота и Својом смрћу погубио смрт и пакао.

Вечерње - Велики петак
Јосиф и Никодим Тебе скинуше са Дрвета, Које си украсио светлошћу као хаљином; и гледајући Те мртвог, обнаженог и непогребног, у својој тузи и милосрђу плакаше, говорећи: ”Тешко мени, мој преслатки Исусе! Малочас се сунце уви у таму видевши Те како висиш на Крсту, земља се тресла у страху а храмовна завеса раздрела на двоје. А сада видим да се ради мене Ти добровољно предајеш на смрт. Како ћу те сахранити, Господе? Како ћу те увити у платно? Како ћу дотаћи Твоје пречисто Тело својим рукама? Какву песму ћу певати о Твом одласку, сажаљиви Спаситељу? Величам Твоја страдања; певам похвале погребењу и васкрсењу Твоме, кличући: Господе, слава Теби!

Царски Часови - Велики петак
Боже, Господе Сила и Творче све творевине, Који си неизрецивим милосрђем послао Свога Јединородног Сина, Господа нашега Исуса Христа, ради спасења рода нашега, и Његовим Часним Крстом поцепао списак сагрешења наших и тиме поразио кнеза и власт таме; прими, Господе који љубиш род људски, ове молитве благодарења и мољења од нас грешних; и избави нас од сваког мрака и смртног греха и од свих видљивих и невидљивих непријатеља који траже да нас погубе. Прикуј плот нашу страхом Твојим, и не дај да се наша срца приклањају рђавим речима или помислима, но рани душе наше љубављу Твојом, еда би смо свагда гледајући у Тебе, вођени Твојом светлошћу и видећи Тебе, вечну човеку неприступну Светлост, могли приносити непрестане молитве и благодарење Теби, Беспочетном Оцу са Твојим Јединородним Сином и Пресветим, благим и животворним Духом, сада и увек и у векова векова. Амин.

четвртак, 21. април 2011.

СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА У СОМБОРУ

У четвртак, 21. априла 2011. у 16 часова, у Саборном храму Светог Георгија у Сомбору, служена је Света Тајна Јелеосвећења којој је присуствовао велики број верног народа.

Јелеосвећење је Света Тајна у којој се на болесника, уз помазивања његовог тела јелејем, призива благодат Божија која исцељује душевне и телесне немоћи.
Преузмите појединачне фотографије...
Света Тајна Јелеосвећења у Цркви је установљена на основу речи Светог Апостола Јакова, који каже:
Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва вере ће спасити болесника, и подигнуће га Господ; и ако је грехе учинио, опростиће му се (Јак. 5, 1415).

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ЗА ВАСКРС

Распоред великопосних богослужења у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Сомбору:








ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК
16:00 Света Тајна Јелеосвећења
19:00 Велико бденије

ВЕЛИКИ ПЕТАК
10:00 Царски часови
16:00 Вечерње са изношењем Плаштанице
20:00 Повечерје и Плач Пресвете Богородице
21:00 Јутрење Велике Суботе са статијама

ВЕЛИКА СУБОТА
13:00 Света Литургија

ВАСКРС
00:00 Јутрење
09:00 Света Литургија
18:00 Вечерње

ДРУГИ ДАН ВАСКРСА
08:00 Јутрење
09:00 Света Литургија
18:00 Вечерње

ТРЕЋИ ДАН ВАСКРСА
08:00 Јутрење
09:00 Света Литургија
18:00 Вечерње

ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК

Синаксар
Божански Отац, благоустројивши све ствари, одговрајућим поретком читања из светих Посланица и Светога Јеванђеља даје нам четири догађаја којих се сећамо у Велики четвртак: светог дела умивања ногу апостолима, Тајне вечере (када је установљена Света Тајна Причешћа), најдивније и најусрдније молитве и издајства.

Велики четвртак-Служба Дванаест страсних Јеванђеља
Поучивши пријатеље Своје Тајнама, истинита Премудрост Божија припрема трпезу која храни душу и припрема за верне чашу вина живота вечног. Побожно приступимо и ускликнимо: Христос Бог наш је величанствено прослављен.

Као браћа у Христу, стекнимо братољубље, и не оскудевајмо у сажаљењу према ближњем да не би због новца били осуђени као немилостиви слуга и кајали се узалудно као Јуда.

Јутрење-Велики четвртак
Приближимо се у страху тајанственој трпези, и чисте душе примимо Хлеб; останимо покрај Владике да би смо видели Онога који умива ноге својим ученицима и брише их убрусом; чинимо као што видесмо, покоравајући се међусобно и перући ноге једни другима. Јер такву је заповест Христос дао Својим ученицима; али Јуда, роб и варалица, не послуша је.

Читања из Светог Писма:
Посланица:
1Кор. 11:23-32

Јеванђеље:
Мат. 26:2-20;
Јован 13:3-17;
Мат. 26:21-39;
Лука 22:43-45
Мат. 26:40, 27:2

среда, 20. април 2011.

СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА У СОМБОРУ


У четвртак, 21. априла 2011. у 16 часова, у Саборном храму Светог Георгија у Сомбору, биће служена Света Тајна Јелеосвећења. Јелеосвећење је Света Тајна у којој се на болесника, уз помазивања његовог тела јелејем, призива благодат Божија која исцељује душевне и телесне немоћи.

Света Тајна Јелеосвећења у Цркви је установљена на основу речи Светог Апостола Јакова, који каже:

Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва вере ће спасити болесника, и подигнуће га Господ; и ако је грехе учинио, опростиће му се (Јак. 5, 1415).

Црква је ову Свету Тајну установила полазећи и од речи Господњих, упућених Његовим ученицима када их је послао на проповед: Болесне исцељујте, губаве чистите...(Мт. 10, 8). Као потврда за ово служе такође речи светог Јеванђелисте Марка, који прича како су свети апостоли, када их је Господ послао на проповед, исцељивали болесне: И отишавши проповедаху да се покају. И демоне многе изгоњаху; и помазиваху уљем многе болеснике, и исцељиваху (Мк.6,12-13). Све ово сведочи о богоустановљености Свете Тајне Јелеосвећења. На основу црквених историјских споменика долазимо до закључка да је Света Тајна Јелеосвећења над болесницима обављана још у првим и наредним вековима Цркве Христове.

Света Тајна Јелеосвећења се савршава само над болеснима (Законоправило, 163), а забрањено је савршавати је над здравима и над умрлима. За ову Свету Тајну болесник мора да се припреми покајањем и исповешћу својих прегрешења, а после или пре Јелеосвећења причешћује се Светим Христовим Тајнама. Јелеосвећење се може понављати.

Ову Свету Тајну врше седморица свештеника, у цркви, ако болесник може да устане из постеље, или у дому, међу сабраним људима. У складу са тим и сам чин се састоји од седам читања из Апостола, седам читања из Јеванђеља, седам молитава и исто толико помазивања. Број седам изабран је у знак седам дарова Духа Светога, по примеру седам молитава пророка Илије којима је закључао небо, и седам погружења Немана Сиријанца у Јордану, након што се очистио од губе. У случају нужде Јелеосвећење може да обави и мањи број свештеника, па чак и један, но Света Тајна се и у том случају савршава у име пуног сабора седам презвитера, те стога треба да буде прочитано свих седам молитава и да се обави свих седам помазивања.

Ради савршавања Свете Тајне Јелеосвећења поставља се сточић и на њему суд са пшеницом, чија су зрна символ зачетка новог живота, оздрављења од болести и свеопштег васкрсења. Одозго се ставља "кандило празно", то јест посуда у коју се улива јелеј, као видљиви знак благодати исцељења, и вино, као знамен Крви Христове која је изливена за наше спасење. Јелеј и вино се сједињују ради подражавања лека који је употребио милосрдни Самарјанин (Лк. 10, 30). Наоколо у пшеницу ставља се седам стручаца спремљених за помазивање (обавијених ватом); на сточић се такође полажу Јеванђеље и крст. Свештеници обучени у фелоне стају око сточића са упаљеним свећама у рукама. Свеће се дају и свима присутнима, почев од самог болесника. Први од свештеника, окадивши сточић и све људе окреће се ка истоку и започиње савршавање Свете Тајне возгласом: "Благословен Бог наш..."

Цео чин може се поделити на три саставна дела:
1. Молебно пјеније,
2. Освећење јелеја и
3. Помазивање болесника јелејем.


Први део је молебно пјеније које подсећа на јутрење у дане поста. Након уводних молитава, као некаква замена за Шестопсалмије, чита се његов последњи псалам 142: "Господе услиши молитву моју", произноси се мала јектенија: "Опет и опет" са возгласом велике: "Јер Теби приличи", пева се "Алилуја" и покајни тропари: "Помилуј нас, Господе, помилуј нас" затим 50. псалам и Канон. Потом ексапостилар, стихире, Трисвето, Оче наш и тропар: "Ти Који си једини брз на помоћ".

Даље следи други део - освећење јелеја, који се састоји од велике јектеније са нарочитим прозбама за освећење јелеја и за болесника, читања нарочите молитве над кандилом са јелејем и певања низа тропара Господу, светима који су се прославили исцељењима, и Мајци Божијој.

Трећи део чини седам читања из Апостола којима претходе прокимени, затим седам Јеванђелских читања у којима се говори о исцељењу душевних и телесних болести, те седам молитава и седам помазивања јелејем, при чему се сваки пут произноси тајносавршавајућа молитва: "Оче свети, лекару душа и тела". Помазују се чело, ноздрве, образи, усне, прса и руке са обе стране. Потом сваки од седам свештеника чита Јеванђеље и молитве, и уједно помазује болесника јелејем. После седмог помазивања настојатељ узме свето Јеванђеље и, отворивши га, ставља слова на болесникову главу. Сви остали свештеници придржавају свето Јеванђеље, док најстарији свештеник не ставља руке, него (громко) чита разрешну молитву: "Царе свети, жалостиви и многомилостиви Господе..." После кратке јектеније и стихира Јелеосвећење се завршава отпустом на коме се спомиње установитељ Свете Тајне свети Јаков, брат Господњи, први епископ Јерусалимски (види: Јак. 5, 14-15).

По завршетку болесник тражи опроштај од свих.

Преостали јелеј се у случају оздрављења болесника спаљује у кандилу, а у случају смрти болесника њиме се крстообразно полива тело покојника. За сваког болесника овај јелеј се увек поново освећује.

У случају да се очекује скора смрт болесника, Јелеосвећење се може извршити и у скраћеном виду, тако да се изостави читав први део и да се почне директно од Велике јектеније. Јелеосвећење се сматра обављеним ако свештеник успе да обави макар прво помазивање.

Једанпут годишње, тачније на Велики Четвртак, архијереј твори Јелеосвећење над здравима. У Успенској цркви у Москви оно је обављано пре Литургије, при чему, иако је чин савршаван у потпуности, помазивање светим јелејем обављано је само једном, на крају чина. У данашње време овај обичај савршавања Јелеосвећења над здравима се раширио, а обављају га у Великом посту.

ВЕЛИКА СРЕДА

Синаксар
У Среду Страсне седмице Свети Оци су одредили да се врши сећање на жену која је миром помазала Христа и тако Га припремила за погреб и на Јуду издајника, који је одлучио да изда свога Учитеља за 30 сребреника.

Јутрење - Велика Среда
Док је жена грешница донела миро, ученик се договарао са безаконицима. Она се радоваше да излије скупоцено, а он је пожурио да прода Онога Који је Непроцењив. Она призна Христа као Господа, а он одлучи себе од Владике. Она поста слободна, а Јуда роб непријатеља. Тежак беше његов недостатак љубави! Велико беше њено покајање! Подај и мени такво покајање, Спасе, који си ради нас страдао и спаси нас!

Молитва на Великом јелеосвећењу:
Господе, који милошћу и милосрђем својим исцељујеш патње душе и тела наших, Ти сам, Владару, освети јелеј овај, да би он био онима који се помазују њиме на исцељење и на уклањање сваке страсти и прљавштине тела и духа, и свакога зла, да би се и у овоме прославило пресвето Име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.

ЦВЕТНА РАДИОНИЦА 2011

"Цветна радионица 2011" уочи "Великог васкршњег сабора" у Сомбору. Било је око 100 учесника на радионици, а приказане су разне технике шарања јаја и припреме празничне декорације.
ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА О ВЕЛИКОМ ВАСКРШЊЕМ САБОРУ...



Преузмите појединачне фотографије...

уторак, 19. април 2011.

ВЕЛИКИ УТОРАК

Синаксар
У уторак Страсне седмице сећамо се јеванђелске приче о десет девојака. Стога, Христе Жениче, уброј нас са мудрим девојкама и помилуј нас. Амин.
Христос проповеда у Јерусалимском храму. Старешине јеврејске траже да га ухвате и убију.

Јутрење - Велики уторак
Зашто спаваш, душо моја? Зашто губиш дане у бескорисним бригама? Зашто си заузета пролазним стварима? Последњи час је близу и ускоро се растајемо од овдашњих ствари. Док још има времена уразуми се и завапи: Сагреших Ти, Спасе мој, не посеци ме као бесплодну смокву већ се, Христе, из благоутробија Твога, сажали се на мене зовућег Те у страху. Не остави ме испред одаја Христових невеста!

Јутрење - Велики уторак
Одбацимо лењост и пођимо у сусрет Христу, Женику бесмртном, са упаљеним светиљкама и песмама појући: Сва дела Господња, благословите Господа.
Нека буде довољно уља заједнице у сасудима наших душа и тада нећемо изгубити плату отишавши да купимо уље и запевајмо: Сва дела Господња, благословите Господа.
Примили сте једнаку благодат од Господа, умножите таланте уз помоћ Христа који вам их даде и појте: Сва дела Господња, благословите Господа.
Хвалимо Те, благосиљамо Те, и клањамо се ти се, Господе...

Читања из Светог Писма:
Јован 12:17-50.

понедељак, 18. април 2011.

ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК

Синаксар
У понедељак Страсне седмице је сећање на блаженог и праведног Јосифа и на смокву коју је Господ проклео и тиме осушио.

Мудри Јосиф се показао као праведни управитељ. Слава Теби, даваоче жита.

Синагогу јеверејску је Господ упоредио са смоквом лишеном духовних плодова и осушио је проклевши је. Бежимо од такве судбине.

Јутрење - Велики понедељак
Женик долази у поноћ и блажен је слуга кога ће наћи да стражи, а недостојан онај кога ће затећи да се лењи. Пази зато душо моја, и не дај да те сан савлада из страха да ћеш бити предана на смрт и одлучена од Царства. Уразуми се и завапи: Свет, свет, свет, јеси Боже: помилуј нас Богородицом.

Повечерје - Велики понедељак
Покренут милосрђем Твојим, Христе Добротворе наш, Ти си драговољно изишао у сусрет Своме страдању, желећи да нас избавиш од страдања и осуде у аду. Стога, сви певамо похвале светом страдању Твоме и славословимо Твоје самоунижење, Спасе.

Читања из Светог Писма:
Мат. 22:15-46, 23: 1-39.

субота, 16. април 2011.

ВРБИЦА 2011

На Лазареву Суботу у храму Светог великомученика Георгија у Сомбору служена је Света Литругија, а у наставку је одржан парастос поводом шездесет година од упокојења протојереја-ставрофора Хаџи Димитрија Бокшана. Прота Димитрије Бокшан убијен је на Лазареву суботу 1941. године, на хорошу Саборног храма од стране мађарских фашистичких окупатора.

У поподневним сатима, после освећења врбових гранчица обављен је литијски ход кроз градско језгро Сомбора. По повратку са Литије служено је празнично вечерње у којем је учествовао велики број верних међу којима су се нарочито истицала деца.

Лазарева субота или Врбица се слави на суботу уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила. Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади врбови ластари, тек улистали. Пошто се врба освешта, свештеник народу дели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ учествује у Литији уз певање тропара Лазареве суботе. Овај празник је пре свега празник деце. За тај дан мајке свечано обуку своју децу, па чак и ону најмању, од неколико месеци, доносе, свечано обучену, цркви, купују им звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Деца се радују, трче по порти и учествују у опходу. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила.
Извор: "Српске славе и верски обичаји"; Епископ Николај и Протођакон Љубомир Ранковић

Гелерија светлописа

петак, 15. април 2011.

КАРАЂОРЂЕВИЋИ У РАДИО БЛАГОВЕСНИКУ

Престолонаследник Александар II и принцеза Катарина Карађорђевић посетили су Сомбор. Госте су примили градоначелник Сомбора Немања Делић и председник Скупштине града Синиша Лазић. Након пријема у згради Жупаније, гости и домаћини прошетали су улицом Краља Петра Првог, све до Саборног храма Светог Великомученика Георгија, где их је дочекао архијерејски намесник сомборски презвитер Саво Николић. У саборном храму госте је дочекао црквени хор са мноштвом малишана. Протонамесник Саво Николић је госте повео у обилазак парохијског дома и црквеног радија "Благовесник".

Њихова краљевска височанства су Дому за децу без родитељског старања "Мирослав Мика Антић" у Сомбору испоручили хуманитарну помоћ у намирницама и играчкама. Овом приликом отворене су нове преуређене просторије и ново купатило за штићенике дома. Принцеза Катарина је истакла да је краљевска породица увек спремна да помогну српској деци и позвала их да у понедељак дођу на Дедиње у Бели двор када се традиционално за вакршње празнике окупља преко хиљаду деце из целе Србије.

После посете Дому "Мика Антић" Престолонаследник и Принцеза су се упутили у Општу болницу "Др Радивој Симоновић". Ту их је дочекао директор др Бранислав Бојић. Ова посета Карађорђевића била је прилика да се свечано постави спомен плоча у кругу болнице на којој је укратко исписана историја сомборске болнице.

четвртак, 14. април 2011.

СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА

У четвртак 14. априла 2011. године у Српској читаоници "Лаза Костић" у Сомбору, одржано је предавање презвитера Бранислава Шијачића на тему "Света Тајна Јелеосвећења". На крају предавања о. Бранислав је одговарао на многобројна питања слушалаца.
Послушај предавање...

Преузми предавање... (десно дугме Save Link As...)

четвртак, 7. април 2011.

СЛАВА РАДИО "БЛАГОВЕСНИКА"

На празник Благовести, први електронски медиј Српске православне црквене општине сомборске прославио је своју другу славу.

У просторијама Радио Благовесника празнично славље је отпочело још претходног дана, специјалним радијским програмом у част Пресвете Богородице. Уз учешће више свештенослужитеља из намесништва, свечани чин благосиљања кољива и резања славског колача извршио је архијерејски намесник сомборски презвитер Саво Николић, и, потом, одржао пригодну беседу. Многобројни пријатељи радија узели су учешћа у овом светом чину, а овогодишњи кум славе био је ђакон Младен Глушац, стални сарадник наше редакције.

Славље је настављено у свечаној сали Црквене општине сомборске, уз пригодан културно-уметнички програм и послужење. Главни и одговорни уредник Радио Благовесника, презвитер Бранислав Шијачић, поздравио је присутне госте и посебно се захвалио свим људима који су добром вољом, новчаним прилозима, трудом и залагањем, изузетно допринели реализацији једног овако значајног мисионарског пројекта. Умешним одабиром песама у славу и част Пресвете Богородице све госте су развеселили: Хор Светог Цара Константина и Царице Јелене, сестре Шнајдеров, млада рецитаторка Анастасија Недељков и студенти Педагошког факултета.

Да подсетимо, Радио Благовесник успешно ради већ две године на фреквенцији 95,7 MHz и својим богатим и разноврсним садржајима покрива интересовања грађана сомборске општине.

Погледај галерију светлописа...